среда, 07. новембар 2012.

Реченице

Реченица је скуп речи (или само једна реч) који има одређено значење. Она је изговорена или написана мисао. Реченицом најчешће саопштавамо своје мисли, осећања и обавештења.

Према значењу реченице се деле на:

обавештајне,

упитне,

узвичне,

 заповедне и

 жељне.



Обавештајне реченице су реченице у којима су дата обавештења о неким догађајима, радњама или појавама. На крају обавештајних реченица налази се тачка.

Упитне реченице су реченице помоћу којих су постављена разна питања. На крају упитних реченица налази се упитник.

Узвичне реченице су реченице у којима су исказана нека осећања, лепа или ружна. На крају узвичних реченица налази се узвичник.

Заповедне реченице су реченице у којима је исказана нека заповест, наредба, забрана, дозвола или молба. На крају заповедних реченица налази се тачка (молба, слаба заповест) или узвичник (строга заповест).

Жељне реченице су реченице у којима је исказана жеља да се нешто оствари. На крају жељних реченица се налазе узвичник.

Према саставу реченице се деле на:

 просте и сложене.

Просте реченице су реченице у којима има само један предикат. Оне могу бити просте непроширене реченице и просте проширене реченице. Просте непроширене реченице су реченице које имају само главне реченичне чланове, предикат и субјекат. Просте проширене реченице су реченице које поред главних реченичних чланова имају и још неки додатак. Додаци у просто проширеној реченици могу бити именски и глаголски додаци.

Проста непроширена реченица: Марко седи. Хладно је.

Проста проширена реченица: Мој друг Марко седи на каучу. Данас је хладно.

Сложене реченице су реченице које се састоје од две или више простих реченица, односно то су реченице које имају два или више предиката.

Сложена реченица: Марко седи и размишља. Марко седи на каучу и мисли на тебе.

Падежи

Падежи су различити облици једне променљиве речи. У српском језику има седам падежа у једнини и множини. Промена речи кроз падеже зове се деклинација.

Падежи у српском језику су:

☼ номинатив,

☼ генитив,

☼ датив,

☼ акузатив,

☼ вокатив,

☼ инструментал и

☼ локатив.

Номинатив

Номинатив је независан падеж који у реченици може да стоји самостално. Добија се на питања: ко? шта?. У реченици у номинативу су субјекат, атрибут, апозиција, именични део предиката и прилошка одредба за начин са везницима као и него. Номинатив увек стоји без предлога.

Генитив

Генитив је зависан падеж који означава припадност, део нечега и порекло. Добија се на питања: (од) кога? (од) чега? чији? Употребљава се са предлозима и без њих. У реченици у гнитив је атрибут, објект, именични део предиката, прилошке одредбе (место, време, начин, узрок, циљ) и логички субјекат.

Основна значења генитива су:

☼ посесивни или присвојни генитив (означава чије је нешто, коме припада).

☼ партитативни или деони генитив (део или количина нечега са прилозима: мало, много, доста, нешто...)

☼ аблативни генитив (означава порекло нечега, одакле је нешто потекло)

Предлози за генитив: од, до, из, с(а), испред, иза, изван, унутар, изнад, испод, више, повише, ниже, пре, уочи, после, након, за, током, крајем, усред, око, около, близу, код, крај, покрај, поред, надомак, надохват, и, у, мимо, дуж, уздуж, широм, преко, без, осим, уместо, помоћу, посредством, између, против, насупрот, успркос, унаточ, због, услед, ради, поводом...

Датив

Датив је зависан падеж који значи правац, смер или циљ кретања и намену. Добија се на питања: коме? чему? Употребљава се са предлозима (правац) и без њих (намена, припадност) У реченици датив је објекат, атрибут, прилошка одредба за место и логички субјекат.

Предлози за датив: ка, к, према, близу, насупрот, упркос, против

Акузатив

Акузатив је зависан падеж којим се означава објект радње, правац кретања и место. Добија се на питања: кога? шта? Употребљава се са предлозима (правац, место) и без њих (објекат, време). У реченици акузатив је објекат, прилошка одредба (место, време, начин, узрок) и логички субјекат.

Предлози за акузатив: кроз, низ, уз, за, међу, над, под, пред, у, на, о, по, мимо



Вокатив

Вокатив је независан падеж који служи за дозивање, обраћање, скретање пажње. При писању се одваја зарезима. Употребљава се без предлога.

Инструментал

Инструментал је зависан падеж који казује друштво и оруђе или средство за рад. Добија се на питања: с киме? чиме? Употребљава се се са предлозима (друштво) и без предлога (оруђе, средство).

Предлози за инструментал: с, са, под, над, пред, међу, за

Локатив

Локатив је зависан падеж који означава место на коме се нешто налази и објекат о коме се говори. Добија се на питања: где? чиме? о коме? о чему? на коме? на чему? по коме? по чему? у коме? у чему. Увек се употребљава са предлозима.

Предлози за локатив: на, о, по, при, у

Служба речи у реченици

Реченица је скуп речи (или само једна реч) који има одређено значење. Она је изговорена или написана мисао.

Реченица се састоји од реченичних делова (чланова), који имају одговарајућу службу у реченици. Чланови се деле на главне и зависне чланове реченице.

Главни реченични чланови су:

  субјекат и предикат.

Зависни реченични чланови су:

објекат,

атрибут,

апозиција и

прилошке одредбе.

Најважнији члан реченице је предикат, јер од његовог значења зависи које ће још чланове реченица имати. Неке реченице имају само једну реч која врши функцију предиката.



Субјекат


Субјектом се исказује вршилац радње, носилац стања или узрочник збивања који су у реченици означени предикатом. У служби субјекта најчешће су именице и заменице у номинативу или скупови речи са именицом у номинативу.

Предикат

Предикат је део реченице који субјекту приписује неку радњу, стање или збивање. Речи које означавају радњу су глаголи, а поред глагола у служби предиката могу бити именице, заменице, придеви, прилози и бројеви.
Објекат

Објекат је глаголска допуна којом се казује предмет на којем се врши радња или у вези са којом се врши радња. У служби објекта су најчешће именице и заменице. Објекат може бити исказан са једном речју или са скупом речи.

Атрибут

Атрибут је додатак именици који казује особину, припадност или количину онога што значи именица. У служби атрибута најчешће су придеви, а поред придева у служби атрибута могу бити бројеви, заменице и именице у неком зависном падежу.

Апозиција
Апозиција је додатак именици који на други начин (помоћу нових података) казује оно што значи именица. Службу апозиције обично врши скуп речи у којем је именица главни члан.

Прилошке одредбе

Прилошке одредбе су глаголске допуне којом се исказује време, место, начин, количина или узрок вршења радње исказане предикатом. У служби прилошких одредби најчешће су прилози и именице у неком падежу с предлогом или без предлога..

Прилошке одредбе

Прилошке одредбе су глаголске допуне којом се исказује време, место, начин, количина, узрок или циљ вршења радње исказане предикатом. Припадају групи зависних реченичних чланова.

Прилошке одредбе се деле на:

☼ прилошка одредба за време,

☼ прилошка одредба за место,

☼ прилошка одредба за начин,

☼ прилошка одредба за количину,

☼ прилошка одредба за узрок,

☼ прилошка одредба за циљ,

☼ прилошка одредба за друштво.

У служби прилошких одредби најчешће су прилози и именице у неком падежу са предлогом или без њих.

Прилошка одредба за време одређује време вршења глаголске радње и добија се на питање када?

Прилошка одредба за место одређује место вршења глаголске радње и добија се на питања: где? куда? одакле? докле?

Прилошка одредба за начин одређује начин вршења глаголске радње и добија се на питање како?

Прилошка одредба за количину или меру одређује количину, меру онога што значи глаголска радња и добија се на питање колико?

Прилошке одредбе за узрок и циљ одређују узрок, односно циљ вршења глаголске радње и добијају се се на питања зашто? због чега? ради чега?

Прилошка одредба за друштво одређује друштво с којим се врши глаголска радње и добија се на питање с ким?

Прилошке одредбе

Прилошке одредбе су глаголске допуне којом се исказује време, место, начин, количина, узрок или циљ вршења радње исказане предикатом. Припадају групи зависних реченичних чланова.

Прилошке одредбе се деле на:

☼ прилошка одредба за време,

☼ прилошка одредба за место,

☼ прилошка одредба за начин,

☼ прилошка одредба за количину,

☼ прилошка одредба за узрок,

☼ прилошка одредба за циљ,

☼ прилошка одредба за друштво.

У служби прилошких одредби најчешће су прилози и именице у неком падежу са предлогом или без њих.

Прилошка одредба за време одређује време вршења глаголске радње и добија се на питање када?

Прилошка одредба за место одређује место вршења глаголске радње и добија се на питања: где? куда? одакле? докле?

Прилошка одредба за начин одређује начин вршења глаголске радње и добија се на питање како?

Прилошка одредба за количину или меру одређује количину, меру онога што значи глаголска радња и добија се на питање колико?

Прилошке одредбе за узрок и циљ одређују узрок, односно циљ вршења глаголске радње и добијају се се на питања зашто? због чега? ради чега?

Прилошка одредба за друштво одређује друштво с којим се врши глаголска радње и добија се на питање с ким?

Прилошке одредбе

Прилошке одредбе су глаголске допуне којом се исказује време, место, начин, количина, узрок или циљ вршења радње исказане предикатом. Припадају групи зависних реченичних чланова.

Прилошке одредбе се деле на:

☼ прилошка одредба за време,

☼ прилошка одредба за место,

☼ прилошка одредба за начин,

☼ прилошка одредба за количину,

☼ прилошка одредба за узрок,

☼ прилошка одредба за циљ,

☼ прилошка одредба за друштво.

У служби прилошких одредби најчешће су прилози и именице у неком падежу са предлогом или без њих.

Прилошка одредба за време одређује време вршења глаголске радње и добија се на питање када?

Прилошка одредба за место одређује место вршења глаголске радње и добија се на питања: где? куда? одакле? докле?

Прилошка одредба за начин одређује начин вршења глаголске радње и добија се на питање како?

Прилошка одредба за количину или меру одређује количину, меру онога што значи глаголска радња и добија се на питање колико?

Прилошке одредбе за узрок и циљ одређују узрок, односно циљ вршења глаголске радње и добијају се се на питања зашто? због чега? ради чега?

Прилошка одредба за друштво одређује друштво с којим се врши глаголска радње и добија се на питање с ким?