Реченице

Реченица је скуп речи (или само једна реч) који има одређено значење. Она је изговорена или написана мисао. Реченицом најчешће саопштавамо своје мисли, осећања и обавештења.

Према значењу реченице се деле на:

обавештајне,

упитне,

узвичне,

 заповедне и

 жељне.



Обавештајне реченице су реченице у којима су дата обавештења о неким догађајима, радњама или појавама. На крају обавештајних реченица налази се тачка.

Упитне реченице су реченице помоћу којих су постављена разна питања. На крају упитних реченица налази се упитник.

Узвичне реченице су реченице у којима су исказана нека осећања, лепа или ружна. На крају узвичних реченица налази се узвичник.

Заповедне реченице су реченице у којима је исказана нека заповест, наредба, забрана, дозвола или молба. На крају заповедних реченица налази се тачка (молба, слаба заповест) или узвичник (строга заповест).

Жељне реченице су реченице у којима је исказана жеља да се нешто оствари. На крају жељних реченица се налазе узвичник.

Према саставу реченице се деле на:

 просте и сложене.

Просте реченице су реченице у којима има само један предикат. Оне могу бити просте непроширене реченице и просте проширене реченице. Просте непроширене реченице су реченице које имају само главне реченичне чланове, предикат и субјекат. Просте проширене реченице су реченице које поред главних реченичних чланова имају и још неки додатак. Додаци у просто проширеној реченици могу бити именски и глаголски додаци.

Проста непроширена реченица: Марко седи. Хладно је.

Проста проширена реченица: Мој друг Марко седи на каучу. Данас је хладно.

Сложене реченице су реченице које се састоје од две или више простих реченица, односно то су реченице које имају два или више предиката.

Сложена реченица: Марко седи и размишља. Марко седи на каучу и мисли на тебе.