Придеви

Придеви су промењиве врсте речи које стоје уз именицу и ближе је одређују, односно означавају неку од особина именице уз коју стоје. Они се слажу са именицом уз коју стоје по роду, боју и падежу. У реченици придеви нису самосталне речи, а врше службу атрибута или именског дела предиката, односно имају атрибутску или предикатску функцију.

Према значењу придеви се деле на:

☼ описне (означавају особину именице уз коју стоје, какво је),

☼ присвојне (означавају припадност именице уз коју стоје некоме, чије је),

☼ градивне (означавају од чега је направљена именица уз коју стоје),

☼ временске (означавају именицу по времену) и

☼ месне (показују место).

Придеви су најчешће изведене речи. Изведени придеви настају од именичне основе и коренских придева на које се додају творбени наставци. Неизведени или коренски придеви су једнозначне речи и њих је у српском језику има мало (бео, црн, леп, брз, лењ, стар, млад, жив, блед...)

Придеви који настају од властитих имена бића (Анино, Мајин, Иванов...) пишу се великим словом. Придеви настали од властитих имена који се завршавају на -ски, -шки, -чки пишу се малим словом (српски, крагујевачки, фрушкогорски, бањалучки, нишки...)

Према придевском виду придеви се дела на:

☼ одређене (сви придеви)

☼ неодређене (описни и градивни придеви)

Одрђени придевски вид означава нешто одређено. Добија се на питање који? У мушком роду одређени вид придева има наставак -у који се у говору дуго изговра. У женском и средњем роду одређени и неодређени вид придева имају исти облик, а разлика је само у акценту и дужини изговора наставка. Облици одређеног вида у женском роду завршавају се дугим а у једнини и дугим и у множини.

Неодрђени придевски вид имају само описни и градивни придеви а добија се одговором на питање какав?.

Неодређени и одрежени вид придева се различито мењају по падежима.

Неодређени вид: У мојој згради сваки зид је бео. Неки млад човек је писао писмо.

Неодређени вид: Обојићу сутра онај бели зид тамо. Овај млади човек пише писмо.
компарација придева

Промена описних придева по степену особине коју означава назива се компарација.

Ако се придевом исказује особина неког предмета или бића, кажемо да је придев у свом основном облику који се назива позитив.

Ако се придевом исказује да је особина неког бића или предмета јаче изражена у односу на исту особину неког другог бића или предмета са којим се пореди кажемо да је придев у облику који се назива компаратив. Овај облик се гради додавањем наставака - ији, - ји, -ши на основни облик придева.

Ако се придевом исказује да је особина неког бића или предмета најјаче изражена у односу на исту особину неког другог бића или предмета са којим се пореди кажемо да је придев у облику који се назива суперлатив. Овај облик се гради додавањем речце нај на компаратив придева. Речица се увек пише заједно са компаративом, а у случају када придев почиње словом ј, оно се пише два пута. (јак - јач - најјачи, јасан - јаснији - најјаснији).

У српском језику постоји неколико придева код којих се компаратив и суперлатив не граде по правилима и они спадају у изузетке.

Изузеци компарације придева:

добар - бољи - најбољи
зао - гори - најгори
велики - већи - највећи
мали - мањи - најмањи