Именице

Именице су промењиве врсте речи којима се именује неко биће, предмет или појава. Граматичке категорије именице су род, број и падеж. У реченици именице су самосталне речи, а могу да врше све службе речи (субјекат, именски део предиката, објекат, апозиција, атрибут и прилошке одредбе).








По роду именице се деле на :

☼ именице мушког,

☼ именице женског и

☼ именице средњег рода.







► Именице мушког рода

отац, син, деда, учитељ, пекар, лекар, тигар, лав, слон, авион, аутомобил, смех, плач, камен, мач, пиштољ, шестар, Милош, Алекса, Крагујевац...

►Именице женског рода

мама, бака, наставница, певачица, жирафа, зебра, стонога, оловка, гумица, болест, радост, срећа, прашина, пустиња, суза, киша, кабаница...

►Именице средњег рода

дете, унуче, пиле, маче, теле, јагње, поље, село, имање, име, учење, певање, лишће, цвеће, дрво, ћебе, чанче, перо, весло, море, језеро, оружје...

Зависно од броја који означава да ли има један објекат или више њих именице
могу да имају:

☼ једнину и

☼ множину.

Неке именице имају само једнину а неке само множину. Постоје именице које у једнини имају један, а у множини други облик (човек - људи).

► Једнина (множина) именица

кућа (куће), око (очи), раме (рамена), мајка (мајке), дете (деца), брат (браћа), лекар (лекари), пиле (пилићи), лист (листови), раме (рамена), ухо (уши)...

► Именице које имају само множину

уста, леђа, груди, прса, новине, маказе, врата, панталоне, фармерке, мердевине, гаће, кола, плућа, носила ...

По значењу именице се деле на:

☼ властите (властита имена бића, држава, градова, река, планина.. ),

☼ заједничке (имена бића, појава и предмета са заједничким особинама),

☼ збирне (имена више предмета или бића скупа у неограниченом збиру),

☼ градивне (имена појмова који означавају неку материју, грађу),

☼ мисаоне (именују оно што се не може опипати, нешто што се замишља),

☼ глаголске (настале од глагола и означавају радњу, стање и збивање) и

☼ бројне именице (настале од бројева помоћу суфикса).