Субјектом се исказује вршилац радње, носилац стања или узрочник збивања који су у реченици означени предикатом. У служби субјекта најчешће су именице, заменице или бројеви у номинативу или скупови речи са именицом у номинативу. Поред номинатива субјекат може да буде и у другим падежима.
Субјекат може бити:
☼ граматички и
☼ логички субјекат.
Граматички субјекат је субјекат код кога су речи који врше службу субјекта увек у номинативу.
Логички субјекат је субјекат код кога речи које врше службу нису у номинативу него у генитиву, дативу или акузативу.
Предикат спада у групу главних реченичних чланова.
Предикат је део реченице који субјекту приписује неку радњу, стање или збивање. Речи које означавају радњу су глаголи. Поред глагола у служби предиката могу бити именице, заменице, придеви, прилози и бројеви.
Предикат може бити:
☼ глаголски и
☼ именски предикат.
Глаголски предикат се се састоји само од глагола у личном глаголском облику који се слаже са субјектом у лицу, броју и роду ако глаголскиоблик разликује род.
Именски предикат се састоји од помоћног глагола у личном глаголском облику и именске речи.
Помоћни глаголи су: ЈЕСАМ (сам, си, је, смо, сте, су), ХТЕТИ (ћу, ћеш, ће, ћемо, ћете, ће) и БИТИ (будем, будеш, буде, будемо, будете, буду).
Именске речи су речи које се мењају по падежима, а то су: именице, заменице, придеви, редни бројеви, именичка или придевска синтагма.
Према сложености предикат се дели на:
☼ прост и
☼ сложен предикат.
Прост предикат се састоји од једног глагола у личном глаголском облику.
Сложен предикат се састоји састоји се од два, понекад и од три глагола. У сложеном предикату први глагол нема потпуно значење. Такви су глаголи: моћи, хтети, желети, морати, смети.
ПАЖЊА !
Помоћни глаголи никада не могу сами бити предикат!
Именски део предиката није атрибут!
Нема коментара:
Постави коментар