Именичке заменице
Именичке заменице у реченицама замењују именице. Оне су у реченици самосталне речи, а врше службу субјекта или објекта.
Именичке заменице се деле на личне и неличне именичке заменице.
Личне именичке заменице имају род (мушки, средњи и женски род) и број (једнина и множина). Прилом промене по падежима личне заменице могу имати дуже наглашене облике или краће ненаглашене облике.
Лична повратна заменица иста је за сва лица и мења се само по падежима. Не употртебљава се у служби субјекта и нема номинатив. У глаголима који уз себе имају реч СЕ (играти се, смејати се...) СЕ није лична повратна заменица.
Неличне заменице не разликују лица и имају само један облик који се примењује за сва три рода и оба броја.
Врсте именичких заменица:
☼ личне (ја, ти, он, она, оно, ми, ви, они, оне, она),
☼ лична повратна заменица (себе, се),
☼ упитне (ко?, шта?),
☼ неодређене (неко, нешто),
☼ одричне (нико, ништа) и
☼ опште или одређене (свако, свашта)
Придевске заменице
Придевске заменице замењују придеве. У реченици нису самосталне и имају функцију атрибута или именског дела предиката. Као и придеви слажу се са именицом у роду, броју и падежу.
Врсте придевсих заменица:
☼ присвојне или посесивне (мој, моја, моје, твој, твоја, твоје, његов, његова, његово, њен, њена, њено, наш, наша, наше, ваш, ваша, ваше, њихов, њихово, њихова),
☼ показне (тај, та, то, онај, она, оно, овај, ова, ово, овакав, оваква, овакво, толики, толика, толико, такав, таква, такво, онолики, онолика онолико, онакав, онаква, онакво),
☼ односно-упитне (који, која, које, колики, колика колико, какав, чији, чија, чије),
☼ неодређене(неколик, неколика, неколико, некакав, некаква, некакво, нечији, нечије, нечија),
☼ одричне (никоји, никоја, никоје, ничији, ничија, ничије, никакав, никаква, никакво, николик, николика, николико),
☼ опште или одређене (свакакав, свакаква, свакакво, свачији, свачија, свачије, ма чији, било чији, који год...).
Нема коментара:
Постави коментар