уторак, 4. децембар 2012.
среда, 7. новембар 2012.
Реченице
Реченица је скуп речи (или само једна реч) који има одређено значење.
Она је изговорена или написана мисао. Реченицом најчешће саопштавамо
своје мисли, осећања и обавештења.Према значењу реченице се деле на:
обавештајне,
упитне,
узвичне,
заповедне и
жељне.
Обавештајне реченице су реченице у којима су дата обавештења о неким догађајима, радњама или појавама. На крају обавештајних реченица налази се тачка.
Упитне реченице су реченице помоћу којих су постављена разна питања. На крају упитних реченица налази се упитник.
Узвичне реченице су реченице у којима су исказана нека осећања, лепа или ружна. На крају узвичних реченица налази се узвичник.
Заповедне реченице су реченице у којима је исказана нека заповест, наредба, забрана, дозвола или молба. На крају заповедних реченица налази се тачка (молба, слаба заповест) или узвичник (строга заповест).
Жељне реченице су реченице у којима је исказана жеља да се нешто оствари. На крају жељних реченица се налазе узвичник.
Према саставу реченице се деле на:
просте и сложене.
Просте реченице су реченице у којима има само један предикат. Оне могу бити просте непроширене реченице и просте проширене реченице. Просте непроширене реченице су реченице које имају само главне реченичне чланове, предикат и субјекат. Просте проширене реченице су реченице које поред главних реченичних чланова имају и још неки додатак. Додаци у просто проширеној реченици могу бити именски и глаголски додаци.
Проста непроширена реченица: Марко седи. Хладно је.
Проста проширена реченица: Мој друг Марко седи на каучу. Данас је хладно.
Сложене реченице су реченице које се састоје од две или више простих реченица, односно то су реченице које имају два или више предиката.
Сложена реченица: Марко седи и размишља. Марко седи на каучу и мисли на тебе.
Падежи
Падежи су различити облици једне променљиве речи. У српском језику има
седам падежа у једнини и множини. Промена речи кроз падеже зове се
деклинација.
Падежи у српском језику су:
☼ номинатив,
☼ генитив,
☼ датив,
☼ акузатив,
☼ вокатив,
☼ инструментал и
☼ локатив.
Номинатив
Номинатив је независан падеж који у реченици може да стоји самостално. Добија се на питања: ко? шта?. У реченици у номинативу су субјекат, атрибут, апозиција, именични део предиката и прилошка одредба за начин са везницима као и него. Номинатив увек стоји без предлога.
Генитив
Генитив је зависан падеж који означава припадност, део нечега и порекло. Добија се на питања: (од) кога? (од) чега? чији? Употребљава се са предлозима и без њих. У реченици у гнитив је атрибут, објект, именични део предиката, прилошке одредбе (место, време, начин, узрок, циљ) и логички субјекат.
Основна значења генитива су:
☼ посесивни или присвојни генитив (означава чије је нешто, коме припада).
☼ партитативни или деони генитив (део или количина нечега са прилозима: мало, много, доста, нешто...)
☼ аблативни генитив (означава порекло нечега, одакле је нешто потекло)
Предлози за генитив: од, до, из, с(а), испред, иза, изван, унутар, изнад, испод, више, повише, ниже, пре, уочи, после, након, за, током, крајем, усред, око, около, близу, код, крај, покрај, поред, надомак, надохват, и, у, мимо, дуж, уздуж, широм, преко, без, осим, уместо, помоћу, посредством, између, против, насупрот, успркос, унаточ, због, услед, ради, поводом...
Датив
Датив је зависан падеж који значи правац, смер или циљ кретања и намену. Добија се на питања: коме? чему? Употребљава се са предлозима (правац) и без њих (намена, припадност) У реченици датив је објекат, атрибут, прилошка одредба за место и логички субјекат.
Предлози за датив: ка, к, према, близу, насупрот, упркос, против
Акузатив
Акузатив је зависан падеж којим се означава објект радње, правац кретања и место. Добија се на питања: кога? шта? Употребљава се са предлозима (правац, место) и без њих (објекат, време). У реченици акузатив је објекат, прилошка одредба (место, време, начин, узрок) и логички субјекат.
Предлози за акузатив: кроз, низ, уз, за, међу, над, под, пред, у, на, о, по, мимо
Вокатив
Вокатив је независан падеж који служи за дозивање, обраћање, скретање пажње. При писању се одваја зарезима. Употребљава се без предлога.
Инструментал
Инструментал је зависан падеж који казује друштво и оруђе или средство за рад. Добија се на питања: с киме? чиме? Употребљава се се са предлозима (друштво) и без предлога (оруђе, средство).
Предлози за инструментал: с, са, под, над, пред, међу, за
Локатив
Локатив је зависан падеж који означава место на коме се нешто налази и објекат о коме се говори. Добија се на питања: где? чиме? о коме? о чему? на коме? на чему? по коме? по чему? у коме? у чему. Увек се употребљава са предлозима.
Предлози за локатив: на, о, по, при, у
Падежи у српском језику су:
☼ номинатив,
☼ генитив,
☼ датив,
☼ акузатив,
☼ вокатив,
☼ инструментал и
☼ локатив.
Номинатив
Номинатив је независан падеж који у реченици може да стоји самостално. Добија се на питања: ко? шта?. У реченици у номинативу су субјекат, атрибут, апозиција, именични део предиката и прилошка одредба за начин са везницима као и него. Номинатив увек стоји без предлога.
Генитив
Генитив је зависан падеж који означава припадност, део нечега и порекло. Добија се на питања: (од) кога? (од) чега? чији? Употребљава се са предлозима и без њих. У реченици у гнитив је атрибут, објект, именични део предиката, прилошке одредбе (место, време, начин, узрок, циљ) и логички субјекат.
Основна значења генитива су:
☼ посесивни или присвојни генитив (означава чије је нешто, коме припада).
☼ партитативни или деони генитив (део или количина нечега са прилозима: мало, много, доста, нешто...)
☼ аблативни генитив (означава порекло нечега, одакле је нешто потекло)
Предлози за генитив: од, до, из, с(а), испред, иза, изван, унутар, изнад, испод, више, повише, ниже, пре, уочи, после, након, за, током, крајем, усред, око, около, близу, код, крај, покрај, поред, надомак, надохват, и, у, мимо, дуж, уздуж, широм, преко, без, осим, уместо, помоћу, посредством, између, против, насупрот, успркос, унаточ, због, услед, ради, поводом...
Датив
Датив је зависан падеж који значи правац, смер или циљ кретања и намену. Добија се на питања: коме? чему? Употребљава се са предлозима (правац) и без њих (намена, припадност) У реченици датив је објекат, атрибут, прилошка одредба за место и логички субјекат.
Предлози за датив: ка, к, према, близу, насупрот, упркос, против
Акузатив
Акузатив је зависан падеж којим се означава објект радње, правац кретања и место. Добија се на питања: кога? шта? Употребљава се са предлозима (правац, место) и без њих (објекат, време). У реченици акузатив је објекат, прилошка одредба (место, време, начин, узрок) и логички субјекат.
Предлози за акузатив: кроз, низ, уз, за, међу, над, под, пред, у, на, о, по, мимо
Вокатив
Вокатив је независан падеж који служи за дозивање, обраћање, скретање пажње. При писању се одваја зарезима. Употребљава се без предлога.
Инструментал
Инструментал је зависан падеж који казује друштво и оруђе или средство за рад. Добија се на питања: с киме? чиме? Употребљава се се са предлозима (друштво) и без предлога (оруђе, средство).
Предлози за инструментал: с, са, под, над, пред, међу, за
Локатив
Локатив је зависан падеж који означава место на коме се нешто налази и објекат о коме се говори. Добија се на питања: где? чиме? о коме? о чему? на коме? на чему? по коме? по чему? у коме? у чему. Увек се употребљава са предлозима.
Предлози за локатив: на, о, по, при, у
Служба речи у реченици
Реченица је скуп речи (или само једна реч) који има одређено значење. Она је изговорена или написана мисао.
Реченица се састоји од реченичних делова (чланова), који имају одговарајућу службу у реченици. Чланови се деле на главне и зависне чланове реченице.
Главни реченични чланови су:
субјекат и предикат.
Зависни реченични чланови су:
објекат,
атрибут,
апозиција и
прилошке одредбе.
Најважнији члан реченице је предикат, јер од његовог значења зависи које ће још чланове реченица имати. Неке реченице имају само једну реч која врши функцију предиката.
Субјекат
Субјектом се исказује вршилац радње, носилац стања или узрочник збивања који су у реченици означени предикатом. У служби субјекта најчешће су именице и заменице у номинативу или скупови речи са именицом у номинативу.
Предикат
Предикат је део реченице који субјекту приписује неку радњу, стање или збивање. Речи које означавају радњу су глаголи, а поред глагола у служби предиката могу бити именице, заменице, придеви, прилози и бројеви.
Објекат
Објекат је глаголска допуна којом се казује предмет на којем се врши радња или у вези са којом се врши радња. У служби објекта су најчешће именице и заменице. Објекат може бити исказан са једном речју или са скупом речи.
Атрибут
Атрибут је додатак именици који казује особину, припадност или количину онога што значи именица. У служби атрибута најчешће су придеви, а поред придева у служби атрибута могу бити бројеви, заменице и именице у неком зависном падежу.
Апозиција
Апозиција је додатак именици који на други начин (помоћу нових података) казује оно што значи именица. Службу апозиције обично врши скуп речи у којем је именица главни члан.
Прилошке одредбе
Прилошке одредбе су глаголске допуне којом се исказује време, место, начин, количина или узрок вршења радње исказане предикатом. У служби прилошких одредби најчешће су прилози и именице у неком падежу с предлогом или без предлога..
Реченица се састоји од реченичних делова (чланова), који имају одговарајућу службу у реченици. Чланови се деле на главне и зависне чланове реченице.
Главни реченични чланови су:
субјекат и предикат.
Зависни реченични чланови су:
објекат,
атрибут,
апозиција и
прилошке одредбе.
Најважнији члан реченице је предикат, јер од његовог значења зависи које ће још чланове реченица имати. Неке реченице имају само једну реч која врши функцију предиката.
Субјекат
Субјектом се исказује вршилац радње, носилац стања или узрочник збивања који су у реченици означени предикатом. У служби субјекта најчешће су именице и заменице у номинативу или скупови речи са именицом у номинативу.
Предикат
Предикат је део реченице који субјекту приписује неку радњу, стање или збивање. Речи које означавају радњу су глаголи, а поред глагола у служби предиката могу бити именице, заменице, придеви, прилози и бројеви.
Објекат
Објекат је глаголска допуна којом се казује предмет на којем се врши радња или у вези са којом се врши радња. У служби објекта су најчешће именице и заменице. Објекат може бити исказан са једном речју или са скупом речи.
Атрибут
Атрибут је додатак именици који казује особину, припадност или количину онога што значи именица. У служби атрибута најчешће су придеви, а поред придева у служби атрибута могу бити бројеви, заменице и именице у неком зависном падежу.
Апозиција
Апозиција је додатак именици који на други начин (помоћу нових података) казује оно што значи именица. Службу апозиције обично врши скуп речи у којем је именица главни члан.
Прилошке одредбе
Прилошке одредбе су глаголске допуне којом се исказује време, место, начин, количина или узрок вршења радње исказане предикатом. У служби прилошких одредби најчешће су прилози и именице у неком падежу с предлогом или без предлога..
Прилошке одредбе
Прилошке одредбе су глаголске допуне којом се исказује време, место,
начин, количина, узрок или циљ вршења радње исказане предикатом.
Припадају групи зависних реченичних чланова.
Прилошке одредбе се деле на:
☼ прилошка одредба за време,
☼ прилошка одредба за место,
☼ прилошка одредба за начин,
☼ прилошка одредба за количину,
☼ прилошка одредба за узрок,
☼ прилошка одредба за циљ,
☼ прилошка одредба за друштво.
У служби прилошких одредби најчешће су прилози и именице у неком падежу са предлогом или без њих.
Прилошка одредба за време одређује време вршења глаголске радње и добија се на питање када?
Прилошка одредба за место одређује место вршења глаголске радње и добија се на питања: где? куда? одакле? докле?
Прилошка одредба за начин одређује начин вршења глаголске радње и добија се на питање како?
Прилошка одредба за количину или меру одређује количину, меру онога што значи глаголска радња и добија се на питање колико?
Прилошке одредбе за узрок и циљ одређују узрок, односно циљ вршења глаголске радње и добијају се се на питања зашто? због чега? ради чега?
Прилошка одредба за друштво одређује друштво с којим се врши глаголска радње и добија се на питање с ким?
Прилошке одредбе се деле на:
☼ прилошка одредба за време,
☼ прилошка одредба за место,
☼ прилошка одредба за начин,
☼ прилошка одредба за количину,
☼ прилошка одредба за узрок,
☼ прилошка одредба за циљ,
☼ прилошка одредба за друштво.
У служби прилошких одредби најчешће су прилози и именице у неком падежу са предлогом или без њих.
Прилошка одредба за време одређује време вршења глаголске радње и добија се на питање када?
Прилошка одредба за место одређује место вршења глаголске радње и добија се на питања: где? куда? одакле? докле?
Прилошка одредба за начин одређује начин вршења глаголске радње и добија се на питање како?
Прилошка одредба за количину или меру одређује количину, меру онога што значи глаголска радња и добија се на питање колико?
Прилошке одредбе за узрок и циљ одређују узрок, односно циљ вршења глаголске радње и добијају се се на питања зашто? због чега? ради чега?
Прилошка одредба за друштво одређује друштво с којим се врши глаголска радње и добија се на питање с ким?
Прилошке одредбе
Прилошке одредбе су глаголске допуне којом се исказује време, место,
начин, количина, узрок или циљ вршења радње исказане предикатом.
Припадају групи зависних реченичних чланова.
Прилошке одредбе се деле на:
☼ прилошка одредба за време,
☼ прилошка одредба за место,
☼ прилошка одредба за начин,
☼ прилошка одредба за количину,
☼ прилошка одредба за узрок,
☼ прилошка одредба за циљ,
☼ прилошка одредба за друштво.
У служби прилошких одредби најчешће су прилози и именице у неком падежу са предлогом или без њих.
Прилошка одредба за време одређује време вршења глаголске радње и добија се на питање када?
Прилошка одредба за место одређује место вршења глаголске радње и добија се на питања: где? куда? одакле? докле?
Прилошка одредба за начин одређује начин вршења глаголске радње и добија се на питање како?
Прилошка одредба за количину или меру одређује количину, меру онога што значи глаголска радња и добија се на питање колико?
Прилошке одредбе за узрок и циљ одређују узрок, односно циљ вршења глаголске радње и добијају се се на питања зашто? због чега? ради чега?
Прилошка одредба за друштво одређује друштво с којим се врши глаголска радње и добија се на питање с ким?
Прилошке одредбе се деле на:
☼ прилошка одредба за време,
☼ прилошка одредба за место,
☼ прилошка одредба за начин,
☼ прилошка одредба за количину,
☼ прилошка одредба за узрок,
☼ прилошка одредба за циљ,
☼ прилошка одредба за друштво.
У служби прилошких одредби најчешће су прилози и именице у неком падежу са предлогом или без њих.
Прилошка одредба за време одређује време вршења глаголске радње и добија се на питање када?
Прилошка одредба за место одређује место вршења глаголске радње и добија се на питања: где? куда? одакле? докле?
Прилошка одредба за начин одређује начин вршења глаголске радње и добија се на питање како?
Прилошка одредба за количину или меру одређује количину, меру онога што значи глаголска радња и добија се на питање колико?
Прилошке одредбе за узрок и циљ одређују узрок, односно циљ вршења глаголске радње и добијају се се на питања зашто? због чега? ради чега?
Прилошка одредба за друштво одређује друштво с којим се врши глаголска радње и добија се на питање с ким?
Прилошке одредбе
Прилошке одредбе су глаголске допуне којом се исказује време, место,
начин, количина, узрок или циљ вршења радње исказане предикатом.
Припадају групи зависних реченичних чланова.
Прилошке одредбе се деле на:
☼ прилошка одредба за време,
☼ прилошка одредба за место,
☼ прилошка одредба за начин,
☼ прилошка одредба за количину,
☼ прилошка одредба за узрок,
☼ прилошка одредба за циљ,
☼ прилошка одредба за друштво.
У служби прилошких одредби најчешће су прилози и именице у неком падежу са предлогом или без њих.
Прилошка одредба за време одређује време вршења глаголске радње и добија се на питање када?
Прилошка одредба за место одређује место вршења глаголске радње и добија се на питања: где? куда? одакле? докле?
Прилошка одредба за начин одређује начин вршења глаголске радње и добија се на питање како?
Прилошка одредба за количину или меру одређује количину, меру онога што значи глаголска радња и добија се на питање колико?
Прилошке одредбе за узрок и циљ одређују узрок, односно циљ вршења глаголске радње и добијају се се на питања зашто? због чега? ради чега?
Прилошка одредба за друштво одређује друштво с којим се врши глаголска радње и добија се на питање с ким?
Прилошке одредбе се деле на:
☼ прилошка одредба за време,
☼ прилошка одредба за место,
☼ прилошка одредба за начин,
☼ прилошка одредба за количину,
☼ прилошка одредба за узрок,
☼ прилошка одредба за циљ,
☼ прилошка одредба за друштво.
У служби прилошких одредби најчешће су прилози и именице у неком падежу са предлогом или без њих.
Прилошка одредба за време одређује време вршења глаголске радње и добија се на питање када?
Прилошка одредба за место одређује место вршења глаголске радње и добија се на питања: где? куда? одакле? докле?
Прилошка одредба за начин одређује начин вршења глаголске радње и добија се на питање како?
Прилошка одредба за количину или меру одређује количину, меру онога што значи глаголска радња и добија се на питање колико?
Прилошке одредбе за узрок и циљ одређују узрок, односно циљ вршења глаголске радње и добијају се се на питања зашто? због чега? ради чега?
Прилошка одредба за друштво одређује друштво с којим се врши глаголска радње и добија се на питање с ким?
Објекат
Објекат је глаголска допуна којом се казује предмет на којем се врши
радња или у вези са којом се врши радња. Припада групи зависних
реченичних чланова.
Објекат може бити:
☼ прави и
☼ неправи.
Прави (ближи) објекат је стоји у акузативу без предлога или партитативном генитиву. Употребљава се уз прелазне глаголе и радња директно прелази на њега. Добија се на питања: кога? шта? чега?
Неправи (даљи) субјекат стоји у генитиву, дативу, акузативу са предлогом, инструменталу и локативу. Употребљава се уз непрелазне и повратне глаголе. Добија се на питања: коме? чему? коме? о чему? чиме? чега? за чиме?
У служби објекта су најчешће именице и заменице. Објекат може бити исказан са једном речју или са скупом речи. У једној реченици могу да буду и прави и неправи објекат.
Објекат никада не може бити у номинативу и вокативу.
Објекат може бити:
☼ прави и
☼ неправи.
Прави (ближи) објекат је стоји у акузативу без предлога или партитативном генитиву. Употребљава се уз прелазне глаголе и радња директно прелази на њега. Добија се на питања: кога? шта? чега?
Неправи (даљи) субјекат стоји у генитиву, дативу, акузативу са предлогом, инструменталу и локативу. Употребљава се уз непрелазне и повратне глаголе. Добија се на питања: коме? чему? коме? о чему? чиме? чега? за чиме?
У служби објекта су најчешће именице и заменице. Објекат може бити исказан са једном речју или са скупом речи. У једној реченици могу да буду и прави и неправи објекат.
Објекат никада не може бити у номинативу и вокативу.
А&А
АТРИБУТ
Атрибут је додатак именици који казује особину, припадност или количину онога што значи именица.
Атрибут одговара на питања: КАКАВ? ЧИЈИ? ОД ЧЕГА?...
Службу атрибута врше:
☼ придеви,
☼ именице,
☼ заменице и
☼ бројеви,
Именице које су у служби атрибута обично стоје иза заменице коју одређују и могу се заменити придевом са истим значењем.
Примери именица у служби атрибута:
кошуља на пруге ► пругаста кошуља
огрлица од злата ► златна огрлица
торба ученика ► ученикова торба
уже са брода ► бродско уже
АПОЗЦИЈА
Апозиција је додатак именици који на други начин (помоћу нових података) казује оно што значи именица.
Службу апозиције обично врши скуп речи у којем је именица главни члан. Апозиција је увек у истом падежу као и именица коју одређује.
Апозиција се у говору одваја паузом, а у писању зарезима.
ЗАПАМТИ!
Именски део предиката НИЈЕ атрибут!
Речи које су у служби атрибута јављају се и у служби именског дела предиката. Разликују се тако што атрибут стоји уз именицу, а именски део предиката се употребљава са помоћним глаголима (јесам или бити).
Атрибут
Лепе девојке постају манекенке.
Зазвонио је црвени телефон.
Сналажљиви дечак је опет избегао одговор.
Ниски дечаци не могу да играју кошарку.
Маја има хаљину од свиле.
Именски предикат
Манекенке су лепе.
Телефон је црвен.
Дечак што је опет избегао одговор је сналажљив.
Они дечаци нису ниски.
Хаљина је од свиле
Атрибут је додатак именици који казује особину, припадност или количину онога што значи именица.
Атрибут одговара на питања: КАКАВ? ЧИЈИ? ОД ЧЕГА?...
Службу атрибута врше:
☼ придеви,
☼ именице,
☼ заменице и
☼ бројеви,
Именице које су у служби атрибута обично стоје иза заменице коју одређују и могу се заменити придевом са истим значењем.
Примери именица у служби атрибута:
кошуља на пруге ► пругаста кошуља
огрлица од злата ► златна огрлица
торба ученика ► ученикова торба
уже са брода ► бродско уже
АПОЗЦИЈА
Апозиција је додатак именици који на други начин (помоћу нових података) казује оно што значи именица.
Службу апозиције обично врши скуп речи у којем је именица главни члан. Апозиција је увек у истом падежу као и именица коју одређује.
Апозиција се у говору одваја паузом, а у писању зарезима.
ЗАПАМТИ!
Именски део предиката НИЈЕ атрибут!
Речи које су у служби атрибута јављају се и у служби именског дела предиката. Разликују се тако што атрибут стоји уз именицу, а именски део предиката се употребљава са помоћним глаголима (јесам или бити).
Атрибут
Лепе девојке постају манекенке.
Зазвонио је црвени телефон.
Сналажљиви дечак је опет избегао одговор.
Ниски дечаци не могу да играју кошарку.
Маја има хаљину од свиле.
Именски предикат
Манекенке су лепе.
Телефон је црвен.
Дечак што је опет избегао одговор је сналажљив.
Они дечаци нису ниски.
Хаљина је од свиле
Субјекат и предикат
Субјекат спада у групу главних реченичних чланова.
Субјектом се исказује вршилац радње, носилац стања или узрочник збивања који су у реченици означени предикатом. У служби субјекта најчешће су именице, заменице или бројеви у номинативу или скупови речи са именицом у номинативу. Поред номинатива субјекат може да буде и у другим падежима.
Субјекат може бити:
☼ граматички и
☼ логички субјекат.
Граматички субјекат је субјекат код кога су речи који врше службу субјекта увек у номинативу.
Логички субјекат је субјекат код кога речи које врше службу нису у номинативу него у генитиву, дативу или акузативу.
Предикат спада у групу главних реченичних чланова.
Предикат је део реченице који субјекту приписује неку радњу, стање или збивање. Речи које означавају радњу су глаголи. Поред глагола у служби предиката могу бити именице, заменице, придеви, прилози и бројеви.
Предикат може бити:
☼ глаголски и
☼ именски предикат.
Глаголски предикат се се састоји само од глагола у личном глаголском облику који се слаже са субјектом у лицу, броју и роду ако глаголскиоблик разликује род.
Именски предикат се састоји од помоћног глагола у личном глаголском облику и именске речи.
Помоћни глаголи су: ЈЕСАМ (сам, си, је, смо, сте, су), ХТЕТИ (ћу, ћеш, ће, ћемо, ћете, ће) и БИТИ (будем, будеш, буде, будемо, будете, буду).
Именске речи су речи које се мењају по падежима, а то су: именице, заменице, придеви, редни бројеви, именичка или придевска синтагма.
Према сложености предикат се дели на:
☼ прост и
☼ сложен предикат.
Прост предикат се састоји од једног глагола у личном глаголском облику.
Сложен предикат се састоји састоји се од два, понекад и од три глагола. У сложеном предикату први глагол нема потпуно значење. Такви су глаголи: моћи, хтети, желети, морати, смети.
ПАЖЊА !
Помоћни глаголи никада не могу сами бити предикат!
Именски део предиката није атрибут!
Субјектом се исказује вршилац радње, носилац стања или узрочник збивања који су у реченици означени предикатом. У служби субјекта најчешће су именице, заменице или бројеви у номинативу или скупови речи са именицом у номинативу. Поред номинатива субјекат може да буде и у другим падежима.
Субјекат може бити:
☼ граматички и
☼ логички субјекат.
Граматички субјекат је субјекат код кога су речи који врше службу субјекта увек у номинативу.
Логички субјекат је субјекат код кога речи које врше службу нису у номинативу него у генитиву, дативу или акузативу.
Предикат спада у групу главних реченичних чланова.
Предикат је део реченице који субјекту приписује неку радњу, стање или збивање. Речи које означавају радњу су глаголи. Поред глагола у служби предиката могу бити именице, заменице, придеви, прилози и бројеви.
Предикат може бити:
☼ глаголски и
☼ именски предикат.
Глаголски предикат се се састоји само од глагола у личном глаголском облику који се слаже са субјектом у лицу, броју и роду ако глаголскиоблик разликује род.
Именски предикат се састоји од помоћног глагола у личном глаголском облику и именске речи.
Помоћни глаголи су: ЈЕСАМ (сам, си, је, смо, сте, су), ХТЕТИ (ћу, ћеш, ће, ћемо, ћете, ће) и БИТИ (будем, будеш, буде, будемо, будете, буду).
Именске речи су речи које се мењају по падежима, а то су: именице, заменице, придеви, редни бројеви, именичка или придевска синтагма.
Према сложености предикат се дели на:
☼ прост и
☼ сложен предикат.
Прост предикат се састоји од једног глагола у личном глаголском облику.
Сложен предикат се састоји састоји се од два, понекад и од три глагола. У сложеном предикату први глагол нема потпуно значење. Такви су глаголи: моћи, хтети, желети, морати, смети.
ПАЖЊА !
Помоћни глаголи никада не могу сами бити предикат!
Именски део предиката није атрибут!
Врсте речи
Реч је скуп гласова или само један глас који има неко значење. Речима најчешће саопштавамо своје мисли, осећања и обавештења.
Неке речи у нашем језику се мењају, а неке не.
Речи које мењају свој облик називамо променљиве речи.
Речи које увек остају у истом облику називамо непроменљиве речи.
У српском језику постоји десет врста речи, пет променљивих и пет непроменљивих.
Променљиве врсте речи су: именице, заменице, придеви, глаголи и бројеви.
Непроменљиве врсте речи су: предлози, прилози, узвици, везници и речце.
Именице
Именице су променљиве врсте речи којима се именује неко биће, предмет или појава.
Заменице
Заменице су променљиве врсте речи којима замењују имена бића, предмета и ствари, тј. замењују се именице, придеви и бројеви.
Придеви
Придеви су променљиве врсте речи које стоје уз именицу и ближе је одређују, односно означавају неку од особина именице уз коју стоје.
Глаголи
Глаголи су променљиве врсте речи које означавају радњу, стање у коме се неко или нешто налази или неко збивање у природи.
Бројеви
Бројеви су променљиве врсте речи које означавају колико има нечега и које је нешто по реду.
Предлози
Предлози су су непроменљиве врсте речи које изражавају однос између бића, ствари и појава и утичу на падеж речи уз коју стоје. Стоје уз именице и заменице.
Прилози
Прилози су непроменљиве врсте речи које означавају место, време, начин, узрок или количину вршења радње. Стоје уз глаголе.
Узвици
Узвици су поједини гласови или скупови гласова којима се изражавају лична осећања или расположења.
Речце
Речце су речи које изражавају лични став говорника према ономе што говори.
Везници
Везници су речи које служе као везе између појединих речи у реченици, као и веза између реченица.
Неке речи у нашем језику се мењају, а неке не.
Речи које мењају свој облик називамо променљиве речи.
Речи које увек остају у истом облику називамо непроменљиве речи.
У српском језику постоји десет врста речи, пет променљивих и пет непроменљивих.
Променљиве врсте речи су: именице, заменице, придеви, глаголи и бројеви.
Непроменљиве врсте речи су: предлози, прилози, узвици, везници и речце.
Именице
Именице су променљиве врсте речи којима се именује неко биће, предмет или појава.
Заменице
Заменице су променљиве врсте речи којима замењују имена бића, предмета и ствари, тј. замењују се именице, придеви и бројеви.
Придеви
Придеви су променљиве врсте речи које стоје уз именицу и ближе је одређују, односно означавају неку од особина именице уз коју стоје.
Глаголи
Глаголи су променљиве врсте речи које означавају радњу, стање у коме се неко или нешто налази или неко збивање у природи.
Бројеви
Бројеви су променљиве врсте речи које означавају колико има нечега и које је нешто по реду.
Предлози
Предлози су су непроменљиве врсте речи које изражавају однос између бића, ствари и појава и утичу на падеж речи уз коју стоје. Стоје уз именице и заменице.
Прилози
Прилози су непроменљиве врсте речи које означавају место, време, начин, узрок или количину вршења радње. Стоје уз глаголе.
Узвици
Узвици су поједини гласови или скупови гласова којима се изражавају лична осећања или расположења.
Речце
Речце су речи које изражавају лични став говорника према ономе што говори.
Везници
Везници су речи које служе као везе између појединих речи у реченици, као и веза између реченица.
Бројеви
Бројеви су промењиве врсте речи којима се изражава колико има нечега на
броју или које је нешто по реду. У зависности од тога се њима изражава
деле се на главне и редне бројеве.
Главни бројеви
Главни бројеви су бројеви којима се изражава колико нечега има на броју. На основу тога шта изражавају бројеви су подељени на више подврста.
Врсте главних бројева:
☼ основни ( два, три, пет...),
☼ збирни бројеви (двоје, троје, петоро),
☼ бројне именице на -ица (двојица, тројица, петорица...) и
☼ бројни придеви (двоја, троја, петора...),
Основни бројеви су бројеви који означавају колико неких појмова има. Мењају се по падежима (један, ређе два и три, и веома ретко четири) и по роду (само један и два)
три дана, осам јабука, шест шољица, сто двадесет ученика
Промена по подежима: номинатив: један, генитив: једног, датив: једном
Промена по роду: мушки род: један, женски род: једна, средњ род; једно
Збирни бројеви су бројеви који означавају скуп особа мушког и женског пола или скуп младих бића означен збирном именицом. Не мењају се ни по роду, ни по броју, ни по падежима.
двоје малишана, осморо студената, петеро деце, десеторо јагњади
Бројне именице на - ИЦА означавају скуп особа мушког пола. Мењају се само по падежима.
двојица дечака, дванесторица одбојкаша, тројица другова
Промена по подежима: номинатив: двојица, генитив: двојице, датив: двојици
Бројни придеви означавају колико има предмета који су означени именицама које увек имају множину. Мењају се само по роду.
двоја врата, троје маказе, четворе фармерке, петоре наочаре
Промена по роду: двоја уста, двоје панталоне
Редни бројеви
Редни бројеви означавају које је нешто по реду. Мењају се и по роду и по броју и по падежима.
први час, друга награда, четврти фестивал, пето такмичење
Промена по подежима: номинатив: први, генитив: првог, датив: првом
Промена по роду: мушки род: први, женски род: прва, средњи род; прво
Промена по броју: једнина: прва, множина: прве
Главни бројеви
Главни бројеви су бројеви којима се изражава колико нечега има на броју. На основу тога шта изражавају бројеви су подељени на више подврста.
Врсте главних бројева:
☼ основни ( два, три, пет...),
☼ збирни бројеви (двоје, троје, петоро),
☼ бројне именице на -ица (двојица, тројица, петорица...) и
☼ бројни придеви (двоја, троја, петора...),
Основни бројеви су бројеви који означавају колико неких појмова има. Мењају се по падежима (један, ређе два и три, и веома ретко четири) и по роду (само један и два)
три дана, осам јабука, шест шољица, сто двадесет ученика
Промена по подежима: номинатив: један, генитив: једног, датив: једном
Промена по роду: мушки род: један, женски род: једна, средњ род; једно
Збирни бројеви су бројеви који означавају скуп особа мушког и женског пола или скуп младих бића означен збирном именицом. Не мењају се ни по роду, ни по броју, ни по падежима.
двоје малишана, осморо студената, петеро деце, десеторо јагњади
Бројне именице на - ИЦА означавају скуп особа мушког пола. Мењају се само по падежима.
двојица дечака, дванесторица одбојкаша, тројица другова
Промена по подежима: номинатив: двојица, генитив: двојице, датив: двојици
Бројни придеви означавају колико има предмета који су означени именицама које увек имају множину. Мењају се само по роду.
двоја врата, троје маказе, четворе фармерке, петоре наочаре
Промена по роду: двоја уста, двоје панталоне
Редни бројеви
Редни бројеви означавају које је нешто по реду. Мењају се и по роду и по броју и по падежима.
први час, друга награда, четврти фестивал, пето такмичење
Промена по подежима: номинатив: први, генитив: првог, датив: првом
Промена по роду: мушки род: први, женски род: прва, средњи род; прво
Промена по броју: једнина: прва, множина: прве
Глаголи
Глаголи су промењиве речи које означавају радњу, стање у коме се неко или нешто налази или неко збивање у природи.
Зависно од свршености радње, стања или збивања глаголи се деле на:
☼ свршене (означавају завршену радњу) и
☼ несвршене (означавају радњу која кош траје).
Зависно од прелазности радње на објекат глаголи се деле на:
☼ прелазне (уз себе могу имати именицу у акузативу без предлога) и
☼ непрелазне (уз себе не могу имати меницу у акузативу без предлога).
Глаголи који уз себе имају реч СЕ, називају се повратни глаголи. Они нису ни прелазни ни непрелази глаголи.
Зависно од тога да ли се мењају по лицима глаголи се деле на:
☼ неличне (не мењају се по лицима) и
☼ личне (мењају се по лицима).
Нелични глаголски облици су:
☼ инфинитив (основни глаголски облик који се именује само глаголска радња, а не казује се ништа о времену вршења радње, роду и броју)
☼ радни глаголски придев (глаголски облик који се користи за грађење других глаголских облика ),
☼ трпни глаголски придев,
☼ глаголски прилог прошли и
☼ глаголски прилог садашњи.
Лични глаголски облици
☼ презент - садашње време (глаголски облик који исказује радњу која се дешава у времену говорења).
☼ перфекат - прошло време (глаголски облик за изрицање радње која се дешавала у прошлости, пре тренутка говорења),
☼ футур И - будуће време (глаголски облик за изрицање радње која ће се дешавати у будућности, после тренутка говорења),
☼ имперфекат
☼ плусквамперфекат
☼ аорист
☼ футур ИИ
☼ императив и
☼ потенцијал.
Промена глагола назива се КОНЈУГАЦИЈА.
Зависно од свршености радње, стања или збивања глаголи се деле на:
☼ свршене (означавају завршену радњу) и
☼ несвршене (означавају радњу која кош траје).
Зависно од прелазности радње на објекат глаголи се деле на:
☼ прелазне (уз себе могу имати именицу у акузативу без предлога) и
☼ непрелазне (уз себе не могу имати меницу у акузативу без предлога).
Глаголи који уз себе имају реч СЕ, називају се повратни глаголи. Они нису ни прелазни ни непрелази глаголи.
Зависно од тога да ли се мењају по лицима глаголи се деле на:
☼ неличне (не мењају се по лицима) и
☼ личне (мењају се по лицима).
Нелични глаголски облици су:
☼ инфинитив (основни глаголски облик који се именује само глаголска радња, а не казује се ништа о времену вршења радње, роду и броју)
☼ радни глаголски придев (глаголски облик који се користи за грађење других глаголских облика ),
☼ трпни глаголски придев,
☼ глаголски прилог прошли и
☼ глаголски прилог садашњи.
Лични глаголски облици
☼ презент - садашње време (глаголски облик који исказује радњу која се дешава у времену говорења).
☼ перфекат - прошло време (глаголски облик за изрицање радње која се дешавала у прошлости, пре тренутка говорења),
☼ футур И - будуће време (глаголски облик за изрицање радње која ће се дешавати у будућности, после тренутка говорења),
☼ имперфекат
☼ плусквамперфекат
☼ аорист
☼ футур ИИ
☼ императив и
☼ потенцијал.
Промена глагола назива се КОНЈУГАЦИЈА.
Придеви
Придеви су промењиве врсте речи које стоје уз именицу и ближе је
одређују, односно означавају неку од особина именице уз коју стоје. Они
се слажу са именицом уз коју стоје по роду, боју и падежу. У реченици
придеви нису самосталне речи, а врше службу атрибута или именског дела
предиката, односно имају атрибутску или предикатску функцију.
Према значењу придеви се деле на:
☼ описне (означавају особину именице уз коју стоје, какво је),
☼ присвојне (означавају припадност именице уз коју стоје некоме, чије је),
☼ градивне (означавају од чега је направљена именица уз коју стоје),
☼ временске (означавају именицу по времену) и
☼ месне (показују место).
Придеви су најчешће изведене речи. Изведени придеви настају од именичне основе и коренских придева на које се додају творбени наставци. Неизведени или коренски придеви су једнозначне речи и њих је у српском језику има мало (бео, црн, леп, брз, лењ, стар, млад, жив, блед...)
Придеви који настају од властитих имена бића (Анино, Мајин, Иванов...) пишу се великим словом. Придеви настали од властитих имена који се завршавају на -ски, -шки, -чки пишу се малим словом (српски, крагујевачки, фрушкогорски, бањалучки, нишки...)
Према придевском виду придеви се дела на:
☼ одређене (сви придеви)
☼ неодређене (описни и градивни придеви)
Одрђени придевски вид означава нешто одређено. Добија се на питање који? У мушком роду одређени вид придева има наставак -у који се у говору дуго изговра. У женском и средњем роду одређени и неодређени вид придева имају исти облик, а разлика је само у акценту и дужини изговора наставка. Облици одређеног вида у женском роду завршавају се дугим а у једнини и дугим и у множини.
Неодрђени придевски вид имају само описни и градивни придеви а добија се одговором на питање какав?.
Неодређени и одрежени вид придева се различито мењају по падежима.
Неодређени вид: У мојој згради сваки зид је бео. Неки млад човек је писао писмо.
Неодређени вид: Обојићу сутра онај бели зид тамо. Овај млади човек пише писмо.
компарација придева
Промена описних придева по степену особине коју означава назива се компарација.
Ако се придевом исказује особина неког предмета или бића, кажемо да је придев у свом основном облику који се назива позитив.
Ако се придевом исказује да је особина неког бића или предмета јаче изражена у односу на исту особину неког другог бића или предмета са којим се пореди кажемо да је придев у облику који се назива компаратив. Овај облик се гради додавањем наставака - ији, - ји, -ши на основни облик придева.
Ако се придевом исказује да је особина неког бића или предмета најјаче изражена у односу на исту особину неког другог бића или предмета са којим се пореди кажемо да је придев у облику који се назива суперлатив. Овај облик се гради додавањем речце нај на компаратив придева. Речица се увек пише заједно са компаративом, а у случају када придев почиње словом ј, оно се пише два пута. (јак - јач - најјачи, јасан - јаснији - најјаснији).
У српском језику постоји неколико придева код којих се компаратив и суперлатив не граде по правилима и они спадају у изузетке.
Изузеци компарације придева:
добар - бољи - најбољи
зао - гори - најгори
велики - већи - највећи
мали - мањи - најмањи
Према значењу придеви се деле на:
☼ описне (означавају особину именице уз коју стоје, какво је),
☼ присвојне (означавају припадност именице уз коју стоје некоме, чије је),
☼ градивне (означавају од чега је направљена именица уз коју стоје),
☼ временске (означавају именицу по времену) и
☼ месне (показују место).
Придеви су најчешће изведене речи. Изведени придеви настају од именичне основе и коренских придева на које се додају творбени наставци. Неизведени или коренски придеви су једнозначне речи и њих је у српском језику има мало (бео, црн, леп, брз, лењ, стар, млад, жив, блед...)
Придеви који настају од властитих имена бића (Анино, Мајин, Иванов...) пишу се великим словом. Придеви настали од властитих имена који се завршавају на -ски, -шки, -чки пишу се малим словом (српски, крагујевачки, фрушкогорски, бањалучки, нишки...)
Према придевском виду придеви се дела на:
☼ одређене (сви придеви)
☼ неодређене (описни и градивни придеви)
Одрђени придевски вид означава нешто одређено. Добија се на питање који? У мушком роду одређени вид придева има наставак -у који се у говору дуго изговра. У женском и средњем роду одређени и неодређени вид придева имају исти облик, а разлика је само у акценту и дужини изговора наставка. Облици одређеног вида у женском роду завршавају се дугим а у једнини и дугим и у множини.
Неодрђени придевски вид имају само описни и градивни придеви а добија се одговором на питање какав?.
Неодређени и одрежени вид придева се различито мењају по падежима.
Неодређени вид: У мојој згради сваки зид је бео. Неки млад човек је писао писмо.
Неодређени вид: Обојићу сутра онај бели зид тамо. Овај млади човек пише писмо.
компарација придева
Промена описних придева по степену особине коју означава назива се компарација.
Ако се придевом исказује особина неког предмета или бића, кажемо да је придев у свом основном облику који се назива позитив.
Ако се придевом исказује да је особина неког бића или предмета јаче изражена у односу на исту особину неког другог бића или предмета са којим се пореди кажемо да је придев у облику који се назива компаратив. Овај облик се гради додавањем наставака - ији, - ји, -ши на основни облик придева.
Ако се придевом исказује да је особина неког бића или предмета најјаче изражена у односу на исту особину неког другог бића или предмета са којим се пореди кажемо да је придев у облику који се назива суперлатив. Овај облик се гради додавањем речце нај на компаратив придева. Речица се увек пише заједно са компаративом, а у случају када придев почиње словом ј, оно се пише два пута. (јак - јач - најјачи, јасан - јаснији - најјаснији).
У српском језику постоји неколико придева код којих се компаратив и суперлатив не граде по правилима и они спадају у изузетке.
Изузеци компарације придева:
добар - бољи - најбољи
зао - гори - најгори
велики - већи - највећи
мали - мањи - најмањи
Заменице
Заменице су промењиве врсте речи којима се замењују имена бића,
предмета и ствари, тј. замењују се именице, придеви и бројеви. Деле се
на именичне и придевске заменице.
Именичке заменице
Именичке заменице у реченицама замењују именице. Оне су у реченици самосталне речи, а врше службу субјекта или објекта.
Именичке заменице се деле на личне и неличне именичке заменице.
Личне именичке заменице имају род (мушки, средњи и женски род) и број (једнина и множина). Прилом промене по падежима личне заменице могу имати дуже наглашене облике или краће ненаглашене облике.
Лична повратна заменица иста је за сва лица и мења се само по падежима. Не употртебљава се у служби субјекта и нема номинатив. У глаголима који уз себе имају реч СЕ (играти се, смејати се...) СЕ није лична повратна заменица.
Неличне заменице не разликују лица и имају само један облик који се примењује за сва три рода и оба броја.
Врсте именичких заменица:
☼ личне (ја, ти, он, она, оно, ми, ви, они, оне, она),
☼ лична повратна заменица (себе, се),
☼ упитне (ко?, шта?),
☼ неодређене (неко, нешто),
☼ одричне (нико, ништа) и
☼ опште или одређене (свако, свашта)
Придевске заменице
Придевске заменице замењују придеве. У реченици нису самосталне и имају функцију атрибута или именског дела предиката. Као и придеви слажу се са именицом у роду, броју и падежу.
Врсте придевсих заменица:
☼ присвојне или посесивне (мој, моја, моје, твој, твоја, твоје, његов, његова, његово, њен, њена, њено, наш, наша, наше, ваш, ваша, ваше, њихов, њихово, њихова),
☼ показне (тај, та, то, онај, она, оно, овај, ова, ово, овакав, оваква, овакво, толики, толика, толико, такав, таква, такво, онолики, онолика онолико, онакав, онаква, онакво),
☼ односно-упитне (који, која, које, колики, колика колико, какав, чији, чија, чије),
☼ неодређене(неколик, неколика, неколико, некакав, некаква, некакво, нечији, нечије, нечија),
☼ одричне (никоји, никоја, никоје, ничији, ничија, ничије, никакав, никаква, никакво, николик, николика, николико),
☼ опште или одређене (свакакав, свакаква, свакакво, свачији, свачија, свачије, ма чији, било чији, који год...).
Именичке заменице
Именичке заменице у реченицама замењују именице. Оне су у реченици самосталне речи, а врше службу субјекта или објекта.
Именичке заменице се деле на личне и неличне именичке заменице.
Личне именичке заменице имају род (мушки, средњи и женски род) и број (једнина и множина). Прилом промене по падежима личне заменице могу имати дуже наглашене облике или краће ненаглашене облике.
Лична повратна заменица иста је за сва лица и мења се само по падежима. Не употртебљава се у служби субјекта и нема номинатив. У глаголима који уз себе имају реч СЕ (играти се, смејати се...) СЕ није лична повратна заменица.
Неличне заменице не разликују лица и имају само један облик који се примењује за сва три рода и оба броја.
Врсте именичких заменица:
☼ личне (ја, ти, он, она, оно, ми, ви, они, оне, она),
☼ лична повратна заменица (себе, се),
☼ упитне (ко?, шта?),
☼ неодређене (неко, нешто),
☼ одричне (нико, ништа) и
☼ опште или одређене (свако, свашта)
Придевске заменице
Придевске заменице замењују придеве. У реченици нису самосталне и имају функцију атрибута или именског дела предиката. Као и придеви слажу се са именицом у роду, броју и падежу.
Врсте придевсих заменица:
☼ присвојне или посесивне (мој, моја, моје, твој, твоја, твоје, његов, његова, његово, њен, њена, њено, наш, наша, наше, ваш, ваша, ваше, њихов, њихово, њихова),
☼ показне (тај, та, то, онај, она, оно, овај, ова, ово, овакав, оваква, овакво, толики, толика, толико, такав, таква, такво, онолики, онолика онолико, онакав, онаква, онакво),
☼ односно-упитне (који, која, које, колики, колика колико, какав, чији, чија, чије),
☼ неодређене(неколик, неколика, неколико, некакав, некаква, некакво, нечији, нечије, нечија),
☼ одричне (никоји, никоја, никоје, ничији, ничија, ничије, никакав, никаква, никакво, николик, николика, николико),
☼ опште или одређене (свакакав, свакаква, свакакво, свачији, свачија, свачије, ма чији, било чији, који год...).
Именице
Именице су промењиве врсте речи којима се именује неко биће, предмет или
појава. Граматичке категорије именице су род, број и падеж. У реченици
именице су самосталне речи, а могу да врше све службе речи (субјекат,
именски део предиката, објекат, апозиција, атрибут и прилошке одредбе).
По роду именице се деле на :
☼ именице мушког,
☼ именице женског и
☼ именице средњег рода.
► Именице мушког рода
отац, син, деда, учитељ, пекар, лекар, тигар, лав, слон, авион, аутомобил, смех, плач, камен, мач, пиштољ, шестар, Милош, Алекса, Крагујевац...
►Именице женског рода
мама, бака, наставница, певачица, жирафа, зебра, стонога, оловка, гумица, болест, радост, срећа, прашина, пустиња, суза, киша, кабаница...
►Именице средњег рода
дете, унуче, пиле, маче, теле, јагње, поље, село, имање, име, учење, певање, лишће, цвеће, дрво, ћебе, чанче, перо, весло, море, језеро, оружје...
Зависно од броја који означава да ли има један објекат или више њих именице
могу да имају:
☼ једнину и
☼ множину.
Неке именице имају само једнину а неке само множину. Постоје именице које у једнини имају један, а у множини други облик (човек - људи).
► Једнина (множина) именица
кућа (куће), око (очи), раме (рамена), мајка (мајке), дете (деца), брат (браћа), лекар (лекари), пиле (пилићи), лист (листови), раме (рамена), ухо (уши)...
► Именице које имају само множину
уста, леђа, груди, прса, новине, маказе, врата, панталоне, фармерке, мердевине, гаће, кола, плућа, носила ...
По значењу именице се деле на:
☼ властите (властита имена бића, држава, градова, река, планина.. ),
☼ заједничке (имена бића, појава и предмета са заједничким особинама),
☼ збирне (имена више предмета или бића скупа у неограниченом збиру),
☼ градивне (имена појмова који означавају неку материју, грађу),
☼ мисаоне (именују оно што се не може опипати, нешто што се замишља),
☼ глаголске (настале од глагола и означавају радњу, стање и збивање) и
☼ бројне именице (настале од бројева помоћу суфикса).
По роду именице се деле на :
☼ именице мушког,
☼ именице женског и
☼ именице средњег рода.
► Именице мушког рода
отац, син, деда, учитељ, пекар, лекар, тигар, лав, слон, авион, аутомобил, смех, плач, камен, мач, пиштољ, шестар, Милош, Алекса, Крагујевац...
►Именице женског рода
мама, бака, наставница, певачица, жирафа, зебра, стонога, оловка, гумица, болест, радост, срећа, прашина, пустиња, суза, киша, кабаница...
►Именице средњег рода
дете, унуче, пиле, маче, теле, јагње, поље, село, имање, име, учење, певање, лишће, цвеће, дрво, ћебе, чанче, перо, весло, море, језеро, оружје...
Зависно од броја који означава да ли има један објекат или више њих именице
могу да имају:
☼ једнину и
☼ множину.
Неке именице имају само једнину а неке само множину. Постоје именице које у једнини имају један, а у множини други облик (човек - људи).
► Једнина (множина) именица
кућа (куће), око (очи), раме (рамена), мајка (мајке), дете (деца), брат (браћа), лекар (лекари), пиле (пилићи), лист (листови), раме (рамена), ухо (уши)...
► Именице које имају само множину
уста, леђа, груди, прса, новине, маказе, врата, панталоне, фармерке, мердевине, гаће, кола, плућа, носила ...
По значењу именице се деле на:
☼ властите (властита имена бића, држава, градова, река, планина.. ),
☼ заједничке (имена бића, појава и предмета са заједничким особинама),
☼ збирне (имена више предмета или бића скупа у неограниченом збиру),
☼ градивне (имена појмова који означавају неку материју, грађу),
☼ мисаоне (именују оно што се не може опипати, нешто што се замишља),
☼ глаголске (настале од глагола и означавају радњу, стање и збивање) и
☼ бројне именице (настале од бројева помоћу суфикса).
уторак, 30. октобар 2012.
АПРИЛ
|
139.
|
Књижевност: Небеска река, Гроздана Олујић
|
|
140.
|
Књижевност: Пронађи и заокружи, Горан
Петровић
|
|
141.
|
Граматика: Реченице по саставу
|
|
142.
|
Књижевност: Путовање у путопис, Вида
Огњеновић
|
|
143.
|
Језичка култура: Шетња кроз шуму (говорна
вежба)
|
|
144.
|
Књижевност: Двадесет хиљада миља под морем,
Жил Верн
|
|
145.
|
Језичка култура: Атлантида у мојим мислима
(седми домаћи задатак)
|
|
146.
|
Правопис: Језичке недоумице
|
|
147.
|
Језичка култура: Припрема за писмени задатак
|
|
148.
|
Језичка култура:
Четврти школски писмени задатак
|
|
149/
150
|
Граматика: Врста и
служба речи
|
|
151/
152.
|
Граматика: Падежи
|
|
153.
|
Граматика:
Контролна вежба
|
|
154/
155.
|
Језичка
култура: Исправак писменог задатка
|
|
156/
157.
|
Књижевност, лектира: Робинзон Крусо, Данијел Дефо
|
|
158.
|
Језичка култура: На пустом острву (домаћи задатак)
|
117.
|
Књижевност: Песме о мајци (избор), Бранко В. Радичевић
|
118.
|
Књижевност: Прва бразда, Милован Глишић
|
119.
|
Књижевност: Прва бразда, Милован Глишић
|
120.
|
Језичка култура: Припрема за писмени задатак
Радостан догађај у мојој породици
|
121.
|
Језичка култура: Трећи школски писмени задатак
|
122.
|
Правопис: Вежбања
|
123.
|
Књижевност: Десетица, Иван Цанкар
|
124.
|
Језичка култура: Форме приповедања
|
125.
|
Језичка култура: Изражајно читање
|
126.
|
Језичка култура: Исправак писменог задатка
|
127.
|
Језичка култура: Исправак писменог задатка
|
128.
|
Граматика: Глаголи
|
129.
|
Граматика: Глаголски облици
|
130.
|
Језичка култура: Писмо
|
131.
|
Правопис: Употреба интерпункције
|
132.
|
Граматика: Вежбање
|
133.
|
Књижевност: Песма о песми, Јован Јовановић Змај
|
134.
|
Граматика: Речце
|
135.
|
Граматика: Везници
|
136.
|
Књижевност: Мостови, Иво Андрић
|
Редни
број
часа
|
Наставна јединица
|
65.
|
Граматика: Инструментал
|
66.
|
Језичка култура: Стилске вежбе
|
67.
|
Правопис: Писање запете
|
68.
|
Граматика: Локатив
|
69/70.
|
Књижевност: Биберче,
Љубиша Ђокић
|
71.
|
Језичка култура: О драми и позоришту
|
72.
|
Језичка култура: Припрема за писмени задатак
|
73.
|
Језичка култура: Други школски писмени задатак
|
74.
|
Граматика: Падежи
|
75.
|
Књижевност: Кирија,
Бранислав Нушић
|
76.
|
Граматика: Врсте речи, служба речи и падежи
|
77.
|
Граматика: Контролна вежба
|
78/79.
|
Језичка култура: Исправак писменог задатка
|
80.
|
Књижевност: Кирија,
Бранислав Нушић
|
81.
|
Правопис: Управни и неуправни говор
|
82.
|
Граматика: Падежи
|
83.
|
Граматика: Реченични чланови
|
84.
|
Језичка култура: Зимске радости
|
Редни број часа
|
Новембар
Наставна јединица
|
44/45.
|
Књижевност: Поход
на Мјесец, Бранко Ћопић
|
46.
|
Граматика: Заменице
|
47.
|
Књижевност: Чича
Јордан, Стеван Сремац
|
48.
|
Језичка култура: Изражајно читање
|
49.
|
Граматика: Генитив
|
50.
|
Језичка култура: Чудесни свет детињства (домаћи задатак)
|
51.
|
Књижевност: Шашава
песма, Мирослав Антић
|
52.
|
Језичка култура: Правилан
(из)говор
|
53.
|
Језичка култура: Изражајно
рецитовање
|
54.
|
Граматика: Бројеви
|
55/57.
|
Књижевност: Доживљаји Тома Сојера, Марк Твен
|
58.
|
Граматика: Датив
|
59.
|
Граматика:
Вежбања
|
60.
|
Граматика: Акузатив
|
61.
|
Граматика: Објекат
|
62.
|
Правопис: Вежбања
|
63/64.
|
Књижевност: Капетан
Џон Пиплфокс, Душко Радовић
|
Пријавите се на:
Постови (Atom)